1000 за будућност

Пандемија вируса корона ће, сигурно је, оставити дубок траг на човјечанство. Спашавање људских живота и привреде је у овом тренутку примарни задатак како нас у структурама власти, тако и друштва у цјелини, али већ сада морамо размишљати и о дану послије.

У јеку борбе против подмуклог непријатеља уочава се значај оних индустријских грана које нам помажу да кризну ситуацију пребродимо на најлакши могући начин. Ту првенствено мислим на технолошка средства комуникације — замислите кућну изолацију без било каквог социјалног контакта, или, преведено на терминологију 21. вијека — без Вајбера или Месенџера? Замислите како би протицали дани без Фејса, лајкова, твитова, гледања новог наслова на Нетфликсу, или, за оне нешто старије, без телевизије? Како би психички превазишли бригу за најближе који, стицајем околности, нису поред вас, а да их не можете добити на Скајп или назвати телефоном? Како би надлежни органи добили информацију о донесеним мјерама кризних штабова које се морају спровести одмах?

Телекомуникациони и ИКТ сектор су у овом тренутку кључне полуге фукнционисања сваког друштва погођеног кризом изазваном ширењем вируса. Организовање наставе за ђаке основних школа путем телевизије и доступност снимљеног материјала на Јутјубу, организовање онлајн наставе у средњим школама и на факултетима је, показало се, спасоносна пракса за најбитнији дио становништва — оне који ће за деценију или двије причати својој дјеци да су живјели и школовали се у доба короне. Ми, савременици те глобалне пошасти и појединци који доносе кључне одлуке морамо бити посебно свјесни наше одговорности за генерације које долазе послије нас и обезбједити широку доступност технологије, такорећи ставити је у функцију опстанка нације. Образовање и технологија двије су кључне ријечи за вријеме које долази након короне, јер извјесно је, само образован и технолошки ”поткован” човјек ће пронаћи своје мјесто у пост-апокалиптичној ери изучавања епидемиолошких феномена који пријете да у неколико недјеља зауставе планетарни сат, а човјечанство које се до прије пар дана дичило технолошким постигнућима врати у средњи вијек. Дјелује као сценарио холивудског блокбастера, али са тим се суочавамо. И морамо се прилагодити. Извјесно је већ сада да ћемо се као друштво у данима након короне морати више усмјеравати ка подручјима које могу дати ефекта у смислу економског раста као што су пољопривреда, енергетика (са нагласком на обновљиве изворе) и информационо-комуникационе технологије.

Ако постоји неко добро у злу изазваном пандемијом, онда је то убрзано прилагођавање новонасталим околностима. Примјер Српске, чији су учитељи, наставници и професори за само двије седмице креду и амфитеатар замијенили камерама и дигиталним записима, показатељ је чињенице да околности намећу брзи темпо промјена. Али дигитална трансформација друштва мора обухватити и његове најшире слојеве, првенствено оне којима је приступ технологијама отежан, било да долазе из неразвијених подручја или су слабијег финансијског стања. У тим малим умовима леже будући носиоци развоја и морамо им омогућити приступ технологији чим прије, не само за учествовање у наставном процесу на даљину, него и за дане након пандемије.

Управо њима смо у Министарству за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво, у сарадњи са друштвено одговорним компанијама  из сектора телекомуникација и ИКТ-а, намијенили иницијативу под називом ”1000 за будућност”. Циљ је да кроз свесрдне донације компанија које учествују у иницијативи дођемо до хиљаду Распбери Пај (Raspberry Pi) рачунара четврте генерације које ћемо поклонити ђацима који долазе из неразвијених средина и онима који због слабијег материјалног стања нису у могућности да приуште рачунар који могу користити током школовања.

IMG_6450

Распбери Пај 4 је мини-рачунар који садржи све неопходне компоненте (процесор, меморија, Wi-Fi, Bluetooth, HDMI излаз, конекторе за периферне I/O уређаје) интегрисане на матичну плочу величине кредитне картице. Родитељима преостаје само да обезбједе периферне уређаје (тастатуру и миш) да би добили потпуно оперативан рачунар пристојних капацитета и карактеристика упакованих у минијатурно кућиште са струјним адаптером. Уз хардвер на SD картици долази и прилагођена верзија GNU/Linux оперативног система отвореног кода са преинсталираним софтверским алатима за канцеларијско пословање, програмирање и другим. Одлучили смо се за набавку верзије са максималних 4 Gb радне меморије и два HDMI излаза. Уз ранији договор који смо постигли са компанијом ”М:Тел” о бесплатном приступу наставном материјалу и бесплатних 15 Gb мобилног интернета за средњошколце и студенте, ова иницијатива може значајно утицати на информатичко описмењавање и будућност генерација које долазе.

Поред опште намјене, ови мини-рачунари су погодни за разне истраживачке пројекте у основним и средњим школама из домена примјене IoT (Internet of Things) технологија у којима се помоћу разних сензора могу рјешавати проблеми из стварног живота, попут наводњавања земљишта или мјерења загађења ваздуха. Као такав, он је своју примјену одавно нашао у многим образовним системима широм свијета. Додатна погодност је величина која га чини мобилним, па га дјеца могу користити како кући, тако и у школама и то је идеална прилика да се упусте у прва програмерска искуства која би им касније могла обезбједити сигуран посао. У комплету ће се наћи и приручник о коришћењу Распбиан (Raspbian) оперативног система, као и приручник о основама програмирања у програмском језику Пајтон (Python).

Screenshot 2020-03-29 at 21.41.10

У овом циклусу, 1000 рачунара биће дистрибуирано по изразито неразвијеним јединицама локалне самоуправе у Републици Српској којих по посљедњој ранг листи коју води Министарство управе и локалне самоуправе има 20 и у којима по попису становништва из 2013. године живи 8311 дјеце узраста од 5 до 14 година. Локалне основне школе ће креирати спискове које ће путем општинске администрације доставити министарству. Свакако да ће динамика набавке и испоруке зависити од тренутних околности у вези са међународним прометом робе, стањем на граничним прелазима и отежаним условима кретања.

”1000 за будућност” је прва у низу иницијатива и пројеката које ћемо покренути током и након кризе узроковане ширењем вируса корона. Захвалност за реализацију пројекта дугујем компанијама ”М:Тел”, ”Проинтер” и ”Ланако” који ову акцију финансирају у цјелости и уједно највећим компанијама из овог сектора у Републици Српској. Надам се да ћемо у будућим фазама пројекта овај број рачунара додатно повећати како би обухватили све оне који ће на овај начин стицати своје прве контакте са информационо-комуникационим технологијама и упустити се у прве програмерске авантуре.